Jevrejska opština Pančevo prvi put ove godine uključila se svojim programom u manifestaciju Noć muzeja. Na poziv organizatora, Narodnog muzeja iz Pančeva, mnogobrojni zainteresovani građani mogli su 15.maja da pogledaju izložbu o životnom ciklusu i praznicima kod Jevreja. Izložba je postavljena u dvorištu opštine, iz kojeg su posetioci, u susednoj prostoriji, nastavljali upoznavanje sa jevrejskom religijom, tradicijom i kulturom. Izloženi su predmeti koji se koriste u obredne svrhe, u svakodnevnom životu i prilikom proslava praznika, knjige, primerci Biltena, Jevrejskog kalendara koji izdaje SJOS, slike i fotografije porušene pančevačke sinagoge, stari udžbenik hebrejskog jezika, Povelja o proglašenju države Izrael, ogroman pano koji kroz sliku i tekst prikazuje vremeplov jevrejskog naroda i dr. Posebno interesovanje izazvali su molitveni šal i molitveno remenje, ali i predmeti kao što su čigre, čegrtaljke, mezuze, svećnjaci. Kao deo običaja, služeni su maces i haminades jaja.
O učešću JO Pančevo u Noći muzeja izvestila je u svom prilogu TV Pančevo, lokalna štampa i Radio Pančevo. List Pančevac napisao je: ″Ova postavka je jedna od najzanimljivijih i najuspelijih koje su prikazane te noći ″.

Osim u Pančevu, JO Pančevo bila je deo Noći muzeja i u Vršcu, sa ranije postavljenom izložbom o poznatim jevrejskim književnicima i književnicima jevrejskog porekla. I pored lošeg vremena izložba u Gradskoj biblioteci, upotpunjena knjigama jevrejskih autora, bila je dobro posećena. O učešću JO Pančevo u Noći muzeja u ovom banatskom gradu priloge su dale tri lokalne TV stanice i ostali mediji.

 

Purim za pamćenje

Ovogodišnja proslava Purima u Pančevu u subotu 6. marta bila je iznad svih očekivanja. Gostoljubivi domaćini, veseli Pančevci i njihov predsednik David Montijas, imali su težak zadatak da ugoste dva do tri puta veći broj ljudi od predviđenog. U goste su im došli prijatelji iz Subotice, Novog Sada, Zemuna, Beograda, Zrenjanina... svi raspoloženi za druženje. Uz njih su bili i saradnici i članovi JO Pančevo iz Vršca i Bele Crkve, predstavnici rumunske, slovačke i islamske zajednice, kao i predsednik Skupštine grada Tigran Kiš sa saradnicima, pa je svaki delić, ne baš malog, „Kluba 100“ bio ispunjen.

Gosti su imali priliku da čuju tradicionalnu priču o prazniku, vide duhovito izvođenje Vesele priče o Pančevu svog sugrađanina Miroslava Žužića Žuleta, glumca „Ateljea 212“, uz muzičku pratnju na gitari Petra Pavlova. Posebnu pažnju pobudila je tačka Danijele Šoljanin koja je predstavila Školu orijentalnog plesa sa numerom Igra Boginje Izis. Proslavu Purima obogatio je i vrlo raznovrstan muzički program. Grupa „Šortkat“ sa pevačicom velikih glasovnih mogućnosti Dragicom i neizaobilazni Peca Kon, sa najlepšim jevrejskim pesmama, učinili su da podijum za igru bude prepun. Gosti su se, takođe, obradovali raznovrsnom posluženju i tomboli. Ono sto je dalo posebnu draž ovom prazničnom veselju bio je veliki broj maštovitih maski koje su izmamljivale osmehe i divljenje. Žiri je bio na velikim mukama da među vrlo uspelim maskama izabere najoriginalnije.

Voditeljka programa bila je šarmantna Lea Montijas.

Borka Marinković Salcberger

 

Položen venac u Svilari

Delegacija Jevrejske opštine Pančevo je, povodom svetskog dana Holkausta, u znak sećanja na njegove žrtve, 27. januara 2010. polžila venac na spomen ploču u jednom od sabirnih logora “Svilara” u Pančevu.

Ova manifestacija je medijski propraćena od TV Pančevo u jutarnjem programu ( razgovor sa predsednikom JO Davidom Montijasom ) i u vestima tokom celog dana

 

27. JANUAR – DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA

Generalna skupština UN na svojoj 65. redovnoj sednici 21. novembra 2005. godine, kojoj je predsedavao generalni sekretar Kofi Anan i na njegov predlog, jednoglasno je donela rezoluciju da se 27. januar, dan kada je oslobođen zloglasni logor smrti Aušvic, proglasi za međunarodni Dan sećanja na žrtve Holokausta. Ono što je, pored ostalog, u rezoluciji dato kao zadatak zemljama članicama UN jeste da razvijaju obrazovne programe kojima će obezbediti da se sećanje na tragediju Holokausta usadi u pamćenje budućim generacijama radi sprečavanja da se takav genocid bilo kada i bilo gde u svetu više ponovi. Tragedija Holokausta bila je takva da je po njenom sagledavanju i priznavanju svet brzo reagovao izrekavši samo dve jednostavne reči sa dubokim i nemerljivim značenjem "Nikad više".

U vremenu kada se svet suočava sa ponovnim buđenjem fašizma, neonacizma, antisemitizma i rasne i verske netolerantnosti, veoma je važno što je u rezoluciju uneta jednoglasna odluka 191 prisutne članice kojom se "bezrezervno" osuđuju svi vidovi verske netolerancije, podsticanje, uznemiravanje ili nasilje prema osobama ili zajednicama na osnovu etničke pripadnosti ili religijskih uverenja, bilo gde i bilo kada u svetu. Klauzula koja se odnosi na odbacivanje svakog negiranja Holokausta kao istorijske činjenice, u celosti ili u pojedinim delovima, takođe, ima ulogu da kroz sećanje na milione nevinih žrtava budućim generacijama ukaže na to kako ideje netolerancije svake vrste dovode do bezumlja, mučenja, nečovečnosti i stradanja neprimerenih civilizovanom svetu.

Drugi svetski rat bio je događaj bez presedana u ljudskoj istoriji zbog pokušaja nacista da po smišljenom planu zbrišu ceo jedan narod, jevrejski narod. Gorka lekcija koja je ostala celom čovečanstvu posle sagledavanja strahota i masovnosti koncentracionih logora bila je da se nikad više ne smeju negirati osnovne ljudske vrednosti kao što su sloboda, demokratija, jednakost, pravda i mir za sve, naprotiv one moraju biti osnovni principi ljudskog društva. Međutim, i šezdeset godina od tih tragičnih događaja i pokušaja istrebljenja Jevreja sa lica zemlje, mnoge zemlje još uvek nisu spremne da se suoče sa svojom savešću i svojom ulogom u svemu tome. Jer Holokaust je otkrio veliku istinu, koja se nikada ne sme zaboraviti, o tome koliko jedno ljudsko biće može povrediti drugo. Uprkos naporima da se narodi sa tim izbore, periodično ponovo izranjaju talasi anti-semitizma koji se manifestuju napadima na sinagoge, skrnavljenjem grobalja, ispisivanjem grafita... Posebnu ulogu u tome imaju stavovi pojedinih političara i cinične spekulacije nekih tzv. istoričara koji Holokaust i sve vezano za njega relativizuju ili čak negiraju, bez obzira na to što su iracionalne ideologije verskih i drugih fanatika dovele do jedne od najmračnijih stranica istorije ljudskog roda tokom II svetskog rata, a i danas realno predstavljaju pretnju miru u svetu i poštovanju osnovnih ljudskih prava.

Zbog svega toga, UN i svet prepoznali su, u ovom ključnom momentu između sećanja i zaborava, da se obeležavanjem Dana sećanja na žrtve Holokausta, suoči sa izazovima i pretnjama budućnosti čovečanstva čiji koren leži u nepoštovanju jednakih ljudskih prava za svakog čoveka, u svakom obliku i aspektu života, svuda u svetu. Ovaj dan obavezuje sve zemlje članice UN koje su rezoluciju usvojile ne samo da se sete, već i da preispitaju svoju ulogu u suzbijanju svih pojava netolerancije na osnovu rase, vere i svake druge različitosti među ljudima kroz obrazovne programe koje će pripremiti.

27. januar, novouspostavljeni Dan sećanja na žrtve Holokausta, obeležava se nezavisno od Dana Holokausta (Jom Hašoa) koji je ustanovila država Izrael 1953. godine i koji se obeležava 27. nisana, prema jevrejskom kalendaru, a to obično pada u periodu kraj aprila – početak maja po našem, gregorijanskom kalendaru. Centralna komemorativna manifetacija održava se u muzeju Holokausta – Jad Vašemu.

Iz govora predsednika Davida Montijasa

 

30. 12. 2009.

Gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović priredila je novogodišnji prijem, kojem su, na njen poziv, prisustvovali članovi IO JO Pančevo Miroslava Kon-Panić i Biljana Vajl.

 

29. 12. 2009.

U galeriji Gradske biblioteke u Pančevu otvorena je autorska izložba Jevrejske opštine Pančevo "Poznati književnici jevrejskog porekla". Izložba je tematski podeljena u tri celine koje prate život i rad pisaca dobitnika Nobelove nagrade kao i poznatih svetskih pisaca dobitnika drugih prestižnih nagrada za literarno stvaralaštvo, zatim stvaralaštvo pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, i na samom kraju pisce jidiš i savremene izraelske literature. Kratki, informativni, ali sadržajni tekstulani izvodi o književnicima propraćeni su fotografijama iz njihovog života.

 

19. 12. 2009.

U foajeu Centra za kulturu Pančevo održana je "Hanuka party". Hladno decembrasko veče i sneg koji je vejao nisu omeli goste iz JO Beograd i JO Zemun, kao i brojne prijatelje JO Pančevo iz samog grada, da se druže sa nama uz muziku i jevrejske specijalitete do kasno u noć.

 

12. 12. 2009.

Najmlađi članovi JO Pančevo, sa drugarima iz JO Beograd i JO Zemun, uživali su u proslavi praznika svetlosti. Podsetili su se na priču o čudu koje se desilo u jerusalimskom hramu. To je mališanima, a i malo starijoj deci, bila inspiracija za brojne crteže i figurice od glinamola koje su te večeri izradili. Posebno zadovoljstvo je bilo što su, uz prisustvo starijih, učili da sami uz blagoslove pale svećice. Na kraju večeri su usledile krofne i paketići.

 

2009.

I ove godine članovi JO Pančevo su u vreme Hanuke posetili jevrejsku opštinu Subotica kako bi zajedno sa njenim članovima proslavili praznik.

 

7. 12. 2009.

Jevrejska opština Pančevo u saradnji sa Istorijskim arhivom Bela Crkva organizovala je tribinu "Praznici i običaji kod Jevreja". Gosti, učesnici tribine, bili su rabin Isak Asiel, koji je prisutne kroz istorijsko - biblijski pregled upozao sa praznicima i običajima životnog ciklusa Jevreja, kao i predsednik SJOS Aleksandar Nećak koji je govorio o položaju zajednice danas. Prateći program manifestacije bila je autorska izložba JOP-a pod istim nazivom. Interesovanje Belocrkvana za ovakvu vrstu programa u njihovom gradu bilo je veliko što se videlo i po brojnim pitanjima koje su postavljali, a koja su se ticala ne samo religije i tradicije Jevreja nego i ugasle zajednice koja je postojala u ovom mestu.

 

Evropski dan jevrejske kulture - Pančevo

Izložba o pančevačkim Jevrejima

Lag Baomer u Pančevu

O J.O. Pančevo