Međunarodni dan Holokausta

Polaganjem venaca na spomen-ploče na uglu Jevrejske i Sarajline ulice – na mestu gde se nekada nalazila Sinagoga i na Poljoprivrednoj školi, koju je okupator 1941.godine pretvorio u sabirni centar za Jevreje, u Zrenjaninu je u sredu, 27.januara, obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Na spomen ploču na zgradi gde se, do 1941. godine, kada su je fašisti srušili, nalazila Sinagoga, vence su položili gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov, predsednik Skupštine Aleksandar Marton, predsednik JO Zrenjanin i predstavnici Omladine LSV. Na spomen ploču, na zgradi gde je nekad bio sabirni centar, venac su položili predstavnici Jevrejske Opštine.

 

Obeležen Tu bišvat

Dana 31.januara 2010., u prostorijama JO Zrenjanin, obeležen je Tu bišvat. Kao što običaj nalaže, posluženje je bilo sa 15 vrsta voća, što je upotpunilo priču o samom prazniku. Prisustvovao je veliki broj članova JO, a najviše radosti izazvala su deca. U okviru večeri, omladinka Mia Nuhanović je priredila prezentaciju sa čarobnog putovanja u obećanu zemlju, obilaska Izraela, pod pokroviteljstvom Taglit birthright.

 

Ambasador Kol u Zrenjaninu

Izrael će pomoći u borbi za pravičnu restituciju

Početkom decembra 2009. godine u Zrenjaninu je, u zvaničnoj i radnoj poseti, boravio ambasador Izraela u Srbiji njegova ekselencija Artur Kol tokom koje je bio i Jevrejskoj opštini Zrenjanin. Jedna od tema razgovora bio je predstojeći Zakon o restituciji, a prilika za diskusiju pogodna jer se u pratnji amabasadora nalazio i gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov.

Prema rečima izraelskog diplomate, Zakon o restituciji posebno je osetljivo pitanje za jevrejsku zajednicu zbog mogućnosti da joj se nanese nepravda s obzirom na to da se u njegovom nacrtu govori o restituciji imovine oduzete posle 1945. godine, a dobro je poznato da je jevrejska imovina oduzimana mahom tokom rata. Pored toga, postoji onaj deo nihove imovine koji, s obzirom na tragične posledice Holokausta, danas nema naslednika. Ambasador Kol je govorio o ovim problemima i naglasio da će država Izrael pružiti podršku, ali da ne može na sebe da preuzme borbu za pravednu restituciju. To, smatra on, jevrejska zajednica mora učiniti sama. Apelovao je na sve prisutne da budu snažni, da istraju u borbi i povrh svega da budu jedinstveni, jer samo takvi mogu postići najpravednije moguće rešenje za restituciju.

U obraćanju prisutnim članovima Jevrejske opštine, gradonačelnik Mihajlov obećao je saradnju i, kao njen prvi korak, postavljanje spomen ploče na mesto sa kojeg su avgusta 1941. deportovani zrenjaninski i deo banatskih Jevreja. O restituciji se nije izjasnio iako mu je ambasador predstavio modele lokalne restitucije u Novom Sadu i Subotici. Ostaje na predstavnicima Jevrejska opštine Zrenjanin da pokušaju da nađu modus u kojem bi mogao biti primenjen neki od njih.

 

Nagrada Ivanjiju

U sredu 23.decembra 2009. godine, u Baroknoj sali Skupštine grada, dodeljena su najviša gradska priznanja za poseban doprinos širenja dobrog imena Zrenjanina. Ove godine je jedan od laureata bio i književnik Ivan Ivanji. Rođeni Zrenjaninac (1929), u mnogim romanima bavio se svojim rodnim gradom, a posebno je to učinio u poslednjem Aveti iz jednog malog grada, koji je objavila Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“.

Iako već davno ne živi u Zrenjaninu, Ivanji je čvrstim vezama prvih životnih utisaka, iz kojih vuče dobar deo svoje stvaralačke inspiracije, vezan za grad na Begeju, a posebno za njegovu bolju jevrejsku prošlost. Pre Drugog svetskog rata zajednica je bila u punoj snazi i zamahu, a onda je tragičnim događajima taj polet ubijen. Upravo o tome, o nasilnom krahu jednog naroda i njegove kulture, govori poslednji roman Ivana Ivanjija, prethodno objavljen na nemačkom jeziku, a promovisan i u Beogradskoj jevrejskoj opštini u oktobru 2009.

Dodela priznanja Ivanu Ivanjiju propraćena je gromoglasnim aplauzom poslanika Gradske skupštine i velikog broja gostiju i novinara.

 

Makabijada - 2009.