Na komemoraciji povodom 65. godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca, uz zvaničnike među kojima su bili predsednik Republike Srbije Boris Tadić, premijer Republike Srpske Milorad Dodik i ministar prosvete u Vladi Srbije Žarko Obradović, bio je i rabin Isak Asiel. On se okupljenima obratio rečima:

Draga braćo i sestre,

Okupili smo se danas na ovom mestu kako bismo odali poštovanje senima naših milih koji su mučki ubijeni i da se za njih Bogu pomolimo. Jasenovac dana od meseca avgusta 1941 do aprila 1945, ukupno 1338 dana. Te dane vremena našeg teško je nazvati danima. Bili su to dani maglovite, guste i mrkle tame najdubljih ponora bezdana oslobođenog zla. Teško mi je da govorim o tim danima jer sam im svedok samo iz kazivanja preživelih i zapisanih iskaza očevidaca. “I podigavši oči svoje izdaleka ne poznaše ga … I seđahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori reč, jer videše da je bol vrlo velik” (Jov, 2:12). Ako je ne progovaranje reči jedini odgovor na patnje jednog Jova, šta da kažemo o hiljadama, desetinama hiljada i stotinama hiljada Jova? Kada se osvrnemo na te dane vremena našeg vidimo da razmišljanje, opisivanje i analiziranje dijaboličnih ogorčenja i satanskih potresa koje nam je doneo XX vek prepun Jasenovaca, prete samom ustrojstvu naše misli i vrednostima, kao i samim osnovama našeg verovanja i osećanja. To je filosofska atomska bomba koja preti da raznese našu misaonu vaseljenu. Što duže razmišljamo o tome što se ovde desilo tih dana vremena našeg, to više gubimo staloženost i pribranost i preti nam da se poput Lotove žene pretvorimo u stub soli. Ali, iako je ovo vreme ne progovaranja reči trenutak je za molitveno spominjanje.

Komemoraciji je, takođe, prisustvovala i delegacije iz Izraela, koju su predvodili Ron Baram i Aleksandar Nikolić.