U holu Narodne banke Srbije u Beogradu, 13 aprila 2011. otvorena je izložba: "VISADOS PARA LA LIBERTAD. Diplomaticos espanoles ante el Holocausto", (Vize za put u slobodu. Španske diplomatije suočene sa Holokaustom). Ovu izložbu organizovala je ambasada Kraljevine Španije u Beogradu, Casa Sefarad Israel i Narodna banka Srbije.Izložba pretstavlja omaž onim španskim diplomatama koji su na sopstvenu inicijativu tokom II Svetskog rata pružale pomoć proganjanim Jevrejima od strane nacista.Zahvaljujući njima više hiljada Jevreja je uspelo da se spase i pobegne u slobodu. Španske diplomate, preuzele su na sebe rizičan i težak zadatak, koristeći svoju dovitljivost, takt i veštinu u ophođenju sa vlastima zemalja u kojima su bili akreditovani, a koje su bile pod nemačkom upravom ili upravom kolaboracionističkih vlada. Ovi časni ljudi delovali su u Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.
Nema nikakve sumnje da su to bili njihovi blistavi trenutci, i ljudski i profesionalni i zbog toga im se ovom izložbom odaje priznanje, s poštovanjem i divljenje.

Izložbu su otvorili: Generalni sekretar Narodne banke Srbije gospođa Petković, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije gospodin Aleksandar Nećak, generalni sekretar Casa Sefarad Israel, gospodin Migel de Lukas i Nj. E. ambasador Kraljevine Španije u Beogradu, gospodin Injigo de Palasio Espanja.

Izložba će biti otvorena do 15 maja, svakako je treba videti.
Obraćanje predsednika Saveza JOS, gospodina Aleksandra Nećaka:

Ukazana mi je velika čast pozivom da uz Nj.E. ambasadora Kraljevine Španije u Beogradu, gospodina Injiga de Palacio Espanje i dragog prijatelja, generalnog sekretara Casa Sefarad Israel, gospodina Migela de Lukasa, kažem nekoliko rečenica u vezi sa ovom važnom i u dobro vreme prezentovanom izložbom.

Ove, 2011. Godine, navršava se 70 godina od Holokausta, najmonstruoznijeg i najvećeg zločina u XX veku, koji se dogodio u vremenu kada se pomračio um evropske civilizacije. Civilizacije kojoj svi mi pripadamo. U Holokaustu Evropa je izguila 75% jevrejske populacije, uključujući i 1 300 000 monstruozno, svirepo ubijene jevrejske dece. A nešto pre toga pobijeno je 86 % jevrejske zajednice Srbije.

Mi se svakog dana sećamo naših nevinih žrtava,koje mi nazivamo Kiduš a žem. Baš svakog dana, jer naši životi ne traju tako dugo da bismo mogli da propustimo i jedan dan. Na isti način i uz dužno poštovanje sećamo se i svih drugih nevinih žtava, bez obzira kojoj su naciji pripadale, koju su veru ispovedale ili za koju su se političku opciju opredelile.

Samo sećanje nije dovoljno. Istraživanje, evidentiranje i arhiviranje je neophodno. A na osnovu istraženih i dokazanih činjenica, preko je potrebno edukovati mlade generacije. Ako jedno društvo ne obrazuje mlade, ono stvara uslove za netoleranciju, mržnju, rasizam, ksenofobiju i antisemitizam i ostavlja prostor za zlo, za destrukciju i ubijanje.

U arhivama Jevrejskog istorjskog muzeja postoji svedočenje Rašele noah Konfino iz koga saznajemo da je španski ambasador u Bugarskoj tokom drugog svetskog rata pomogao da oko 25 jevrejskih porodica, sa oko 70 članova, dobije „vize za slobodu“. Postoji i svedočenje gospođe Bonke Davičo koja se takođe spasila begom u Španiju, ali je koristila neke druge kanale. Drugih podataka o aktivnostima španskih diplomata za vreme Drugog svetskog rata, nažalost nemamo.

U Tanahu, našoj Bibliji zapisano je: “Ko spase jedan život spasao je ceo svet“
Ova izložba nas upoznaje sa španskim diplomatama, časnim ljudima, koji su samoinicijativno iz etičkih, visoko moralnih razloga spasili više hiljada Jevreja.
Svima njima je zajedničko da su bili ljudi kada je to bilo najteže.
Ne postoje dobri i loši narodi. U svakom narodu postoje dobri i loši ljudi.
Dobre ljude treba isticati,oni treba da budu uzor mladoj generaciji. Društvo je dužno da stvori dobrog čoveka - pravednika. Ova izložba nas uverava da špansko društvo to i čini.

Zahvalni smo ambasadi Kraljevine Španije, Casa Sefarad Israel i narodnoj banci Srbije što su nam omogućili da ovu interesantnu, i veoma važnu izložbu pogledamo u Beogradu. Izložba je edukativna, prezentovana je u godini kada se navršava 70 godina od Holokausta i zato je posebno važna. Važna je i zato što je to još jedno u nizu ostvarenje dobrih prijateljskih, kulturnih i političkih odnosa Kraljevine Španije i Republike Srbije.