Na poziv Predsednika Republike Češke, mi, predstavnici dolepopisanih 46 zemalja, sastali smo se danas, 30. juna 2009. godine, u Terezinu, gde su stradale i odakle su poslate u logore smrti hiljade evropskih Jevreja i drugih žrtava nacističkog progona tokom II svetskog rata. Učestvovali smo na Praškoj konferenciji o imovini iz vremena Holokausta koju je organizovala Republika Češka sa svojim partnerima u Pragu i Terezinu u periodu od 26-30 juna 2009. godine, na kojoj smo sa ekspertima i predstavnicima nevladinih organizacija razmatrali važna pitanja dobrobiti lica koja su preživela Holokaust i ostalih žrtava nacističkog progona, pitanja nepokretne imovine, jevrejskih grobalja, umetničkih dela koja su nacisti konfiskovali i opljačkali, Judaika i jevrejska kulturna dobra, arhivski materijali, i obrazovanje, sećanje, istraživanje i memorijalni objekti. Zajednički potvrđujemo

Terezinsku deklaraciju o imovini iz vremena Holokausta i drugim bitnim pitanjima s tim u vezi

- Svesni činjenice da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona u poodmakloj životnoj dobi i da je od imperativnog značaja poštovati njihovo lično dostojanstvo i voditi brigu o njihovim potrebama u oblasti socijalnog blagostanja, kao pitanjem od najvećeg značaja,

- Imajući na umu potrebu da se za dobrobit budućih generacija sačuva sećanje i da se nikada ne zaboravi jedinstvena istorija i nasleđe Holokausta, tokom koga su uništene tri četvrtine evropskog jevrejstva, uključujući i činjenicu da je priroda Holokausta kao i drugih nacističkih zločina uključivala svesni predumišljaj,

- Uzimajući u obzir opipljive rezultate Londonske konferencije o nacističkom zlatu iz 1997. godine, kao i Vašingtonske konferencije o imovini iz vremena Holokausta iz 1998. godine, koje su se bavile rešavanjem centralnih pitanja restitucije i koje su uspešno postavile temelje za značajan napredak koji je u toj oblasti ostvaren tokom decenije koja je sledila, i uzimajući u obzir Štokholmsku deklaraciju iz januara 2000. godine, te Konferenciju u Vilnusu iz oktobra 2000. godine o pokradenim kulturnim dobrima u vreme Holokausta,

- Shvatajući da uprkos ovakvim ostvarenjima i dalje ostaju nerešena određena suštinska pitanja, jer je samo za deo imovine ostvarena restitucija ili naknada,

- Imajući na umu odluke Radnih grupa i specijalnog zasedanja po pitanju socijalnog blagostanja osoba koje su preživele Holokaust, te njihova stanovišta i mišljenja tokom analize i rešavanja pitanja vezanih za dobrobit lica koja su preživela Holokaust i ostalih žrtava nacističkog progona, pitanja nepokretne imovine, jevrejskih grobalja, umetničkih dela koja su nacisti konfiskovali i opljačkali, Judaike i jevrejskih kulturnih dobara, arhivskih materijala, i obrazovanja, sećanja, i istraživanja, koji se mogu naći na Internet linku Praške konferencije i koji će biti publikovani u materijalima Konferencije,

- Uzimajući u obzir zakonski neobavezujuću prirodu ove Deklaracije i moralne obaveze koje iz nje proističu, a bez prejudiciranja važećeg međunarodnog prava i međunarodnih obaveza,

1. Shvatajući da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog režima i njegovih saradnika tokom progona bili izloženi fizičkim i emocionalnim traumama bez presedana, zemlje učesnice zajednički konstatuju posebne socijalne i zdravstvene potrebe svih preživelih i snažno podržavaju sve javne i privatne napore u svojim zemljama da im se omogući da žive dostojanstveno uz potrebnu osnovnu zaštitu koju ta konstatacija podrazumeva.

2. Napominjući značaj restitucije zajedničke i pojedinačne nepokretne imovine koja je pripadala žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacističkog progona, zemlje učesnice pozivaju da se učini svaki napor da se isprave posledice nepravedne zaplene imovine, koja je sprovođena kroz konfiskaciju, prinudnu prodaju imovine i podaju pod prisilom, koja je predstavljala deo progona tih nedužnih ljudi i grupa, od kojih je većina umrla bez naslednika.

3. Prepoznajući napredak koji je ostvaren u istraživanju, identifikaciji, i restituciji kulturne imovine od strane vladinih i nevladinih institucija u nekim zemljama nakon Vašingtonske konferencije o imovini iz vremena Holokausta održane 1998. godine, i nakon usvajanja Načela Vašingtonske konferencije o umetničkim dobrima konfiskovanim od strane nacista, zemlje učesnice afirmišu hitnu potrebu jačanja i očuvanja ovih napora kako bi se osigurala pravedna i pravična rešenja za kulturna dobra, uključujući Judaiku koja je opljačkana ili dislocirana tokom ili kao posledica Holokausta.

4. Uzimajući u obzir suštinsku ulogu nacionalnih vlada, organizacija preživelih Holokausta, i drugih specijalizovanih nevladinih organizacija, zemlje učesnice apeluju da države uspostave koherentniji i delotvorniji pristup a da međunarodna zajednica obezbedi u najvećoj mogućoj meri adekvatan pristup arhivama, uz neophodno poštovanje nacionalnih zakonodavstava. Takođe ohrabrujemo pojedinačne države kao i međunarodnu zajednicu da uspostave i podržavaju istraživačke i obrazovne programe o Holokaustu i drugim nacističkim zločinima, ceremonije sećanja na žrtve i komemoracije, i da održavaju memorijalna mesta u nekadašnjim koncentracionim logorima, groblja i masovne grobnice, kao i druga mesta sećanja.

5. Prepoznajući porast anti-semitizma i poricanja Holokausta, zemlje učesnice apeluju na međunarodnu zajednicu da odlučnije prati i odgovara na takve incidente i da razvija mere za borbu protiv anti-semitizma.

Socijalna dobrobit preživelih Holokausta i ostalih žrtava nacističkog progona

Shvatajući da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona, uključujući i one koji su strahote Holokausta iskusili kao mala i bespomoćna deca, tokom svog progona pretrpeli fizičke i emocionalne traume bez presedana.

Držeći na umu da naučne studije dokumentuju da takva iskustva često uzrokuju ozbiljne štetne posledice po zdravlje, posebno u starijoj životnoj dobi, visok prioritet pridajemo zadovoljenju njihovih potreba u oblasti socijalnog blagostanja tokom njihovog života. Neprihvatljivo je da oni koji su tako strašno propatili u ranijim godinama svog života na njegovom kraju žive u osiromašenim okolnostima na kraju života.

1. Konstatujemo činjenicu da su lica koja su preživela Holokaust i ostale žrtve nacističkog progona sada u poodmaklim godinama života i da imaju posebne potrebe u oblasti zdravstvene zaštite, pa stoga podržavamo, kao jedan od prioriteta, napore da se u zemljama u kojima žive rešavaju potrebe vezane za socijalno blagostanje za najugroženije starije žrtve nacističkog progona – kao što su pomoć za hranu, lekove i kućnu negu, i mere koje omogućavaju međunarodne kontakte i omogućavaju im da prevaziđu društvenu izolovanost. Takvi koraci će im omogućiti dostojanstven život u godinama koje dolaze. Snažno ohrabrujemo saradnju po ovim pitanjima.

2. Takođe konstatujemo da je određeni broj zemalja uveo različite kreativne mehanizme za pružanje pomoći ugroženim licima koja su preživela Holokaust i ostalim žrtvama nacističkog progona, uključujući i posebne penzije; pravo na socijalnu zaštitu za ne-rezidente; specijalne fondove; kao i korišćenje imovine koja je bila u vlasništvu lica bez naslednika. Pozivamo zemlje potpisnice da razmotre ovakve i neke druge alternativne mere na nacionalnom planu, i ohrabrujemo ih da iznađu načine da zadovolje potrebe preživelih.

Nepokretna imovina

Imajući na umu da je zaštita prava svojine suštinska komponenta demokratskog društva i vladavine prava,

Prepoznajući nemerljivu štetu nanetu pojedincima i jevrejskim zajednicama usled nezakonite zaplene imovine tokom Holokausta,

Shvatajući značaj restitucije ili naknade imovine koja je konfiskovana u vezi sa Holokaustom u vremenu od 1933-1945 kao i direktne posledice toga,

Uzimajući u obzir značaj koji ponovno sticanje zajedničke i verske nepokretne imovine ima za oživljavanje i unapređenje života jevrejskih zajednica, u smislu njihove budućnosti, pružanja pomoći preživelima Holokausta, i očuvanja jevrejske kulturne baštine,

1. Urgiramo da se, tamo gde to još uvek nije delotvorno ostvareno, učini svaki mogući napor za obezbeđenje restitucije bivših jevrejskih zajednica i verske imovine bilo putem restitucije u naturi ili putem kompenzacije, zavisno šta je adekvatno; i

2. Smatramo da je bitno da se, tamo gde to još uvek nije delotvorno ostvareno, rešavaju pitanja u vezi sa privatnim zahtevima preživelih Holokausta za povrat privatne nepokretne svojine ranijim vlasnicima, naslednicima ili sledbenicima, bilo putem restitucije u naturi ili putem kompenzacije, zavisno šta je adekvatno, na pravedan, sveobuhvatan i ne-diskriminatoran način u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim ugovorima. Proces ovakve restitucije ili kompenzacije treba da bude ekspeditivan, jednostavan, dostupan, transparentan, a ni u kom slučaju komplikovan ili skup za pojedinačnog podnosioca zahteva; i napominjemo druge pozitivne propise koji postoje u ovoj oblasti.

3. Primećujemo da bi u nekim državama imovina bez naslednika mogla da se koristi kao osnova za rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela Holokaust, kao i za trajno obrazovanje o Holokaustu, njegovim uzrocima i posledicama.

4. Preporučujemo da, tamo gde to još nije delotvorno urađeno, države učesnice Konferencije u Pragu razmotre realizaciju nacionalnih programa za rešavanje pitanja nepokretne imovine konfiskovane od strane nacista, fašista i njihovih saradnika. Ukoliko i kada bude osnovan od strane Vlade Češke, Evropski institut za nasleđe Holokausta u Terezinu će raditi na omogućavanju međuvladinih napora na izradi neobavezujućih smernica i primera najbolje prakse za restituciju i kompenzaciju nezakonito oduzete nepokretne imovine, koje treba da budu izrađene do prve godišnjice Konferencije u Pragu, a najkasnije do 30. juna 2010 godine, a koje će uzeti u obzir nacionalne zakone i propise kao i međunarodne ugovore kao i ostalo relevantno zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Jevrejska groblja i grobnice

Zapažajući da je masovno uništenje počinjeno tokom Holokausta zaustavilo vekove jevrejskog življenja i obuhvatilo i istrebljenje hiljada jevrejskih zajednica u velikom delu Evrope, ostavljajući nezbrinute i neodržavane grobove i groblja generacija jevrejskih porodica i zajednica, i

Svesni činjenice da je genocid nad jevrejskim narodom imao za posledicu da su posmrtni ostaci stotina hiljada jevrejskih žrtava ostali u neobeleženim masovnim grobnicama širom centralne i istočne Evrope,

Urgiramo i pozivamo državne organe i opštine kao i civilno društvo i nadležne institucije da se ove grobnice identifikuju i zaštite i da se obezbedi demarkacija, održavanje i zaštita od uništenja jevrejskih grobalja, a gde je to moguće po nacionalnom zakonodavstvu i da se ista proglase nacionalnim spomenicima.

Umetnička dobra konfiskovana i pokradena od strane nacista

Konstatujući da se umetnička i kulturna dobra u vlasništvu žrtava Holokausta i ostalih žrtava nacističkih progona bila konfiskovana, sekvestrirana i zaplenjena od strane nacista, fašista i njihovih saradnika kroz različite metode uključujući i krađu, iznudu i konfiskaciju, kao i po osnovu napuštanja, prisilne i prinudne prodaje, tokom perioda Holokausta od 1933-1945 godine i kao direktna posledica toga, i

Pozivajući se na načela Vašingtonske konferencije iz 1998. godine o umetničkim dobrima konfiskovanim u vreme nacizma, u kojoj se navode dobrovoljne obaveze država koje su zasnovane na moralnim načelima po kojima umetničke i kulturne vrednosti i dobra oduzeti od žrtava Holokausta od strane nacista treba da budu vraćeni žrtvama ili njihovim direktnim naslednicima, na način koji je u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama, sa ciljem da se postigne pravedno i pravično rešenje,

1. Ovim reafirmišemo našu podršku načelima Vašingtonske konferencije iz 1998. godine o umetničkim dobrima konfiskovanim u vreme nacizma i pozivamo sve strane, uključujući i javne i privatne institucije i pojedince, da ih takođe primenjuju,

2. I posebno, shvatajući da se restitucija ne može sprovesti bez znanja o potencijalno pokradenim umetničkim i kulturnim dobrima, naglašavamo značaj da sve zainteresovane strane nastave da rade na intenzivnijem sistematskom istraživanju provenijencije takvih dobara, u skladu sa zakonodavstvom, u privatnim i javnim arhivama i da, gde je to adekvatno, rezultate ovih istraživanja, sa redovnim ažuriranjem, učine dostupnim na Internetu, uz puno poštovanje prava i propisa u svezi sa zaštitom privatnosti. Tamo gde to još nije učinjeno, takođe preporučujemo uvođenje mehanizama za pomoć podnosiocima zahteva i drugima u njihovim naporima,

3. Imajući na umu načela Vašingtonske konferencije iz 1998. godine o umetničkim dobrima konfiskovanim u vreme nacizma, kao i iskustva stečena od vremena Vašingtonske konferencije, urgirao na sve zainteresovane strane da u svojim pravnim sistemima ili alternativnim procesima, bez obzira na različite pravne tradicije, omoguće pravedna i pravična rešenja u vezi sa umetničkim dobrima konfiskovanim i pokradenim od strane nacista, i da obezbede da se zahtevi za povraćaj takvih umetničkih vrednosti rešavaju na ekspeditivan način i po osnovu činjenica i dokaza iz zahteva i prateće priložene dokumentacije. Države pri primeni zakonskih odredbi treba da razmotre sva relevantna pitanja koja mogu da stoje na putu restitucije umetničkih i kulturnih dobara, radi iznalaženja pravednog i pravičnog rešenja, kao i mogućnost alternativnog rešavanja sporova, gde je to zakonski moguće.

Judaika i jevrejska kulturna imovina

Shvatajući da je Holokaust između ostalog uzrokovao i masovnu pljačku Judaike i jevrejskih kulturnih dobara, uključujući svete spise, sinagoge i svečane objekte, kao i biblioteke, rukopise, arhive i evidencije jevrejskih zajednica, i

Svesni činjenice da je ubistvo šest miliona Jevreja tokom Holokausta, uključujući i kompletne jevrejske zajednice, značilo da veliki deo ove istorijske baštine nije mogao da bude vraćen nakon II svetskog rata, i

Prepoznajući hitnu potrebu da se iznađe pravedno i pravično rešenje za pitanje Judaike i jevrejskih kulturnih dobara u slučajevima gde nije moguće utvrditi originalne vlasnike, ili naslednike ranijih jevrejskih vlasnika, uz istovremeno prihvatanje da ne postoji nikakav univerzalni model u tom pogledu,

1. Ohrabrujemo i podržavamo napore za identifikaciju i katalogiziranje ovih dobara koja se mogu naći u arhivima, bibliotekama, muzejima i drugim državnim i nedržavnim depoima, i za njihovo vraćanje originalnim vlasnicima i vlasnicima koji na njih imaju pravo kao i drugim odgovarajućim licima ili institucijama u skladu s anacionalnim zakonodavstvom, kao i da se razmotri mogućnost dobrovoljne međunarodne registracije svitka Tore i drugih predmeta Judaike gde je to adekvatno, i

2. Ohrabrujemo mere za osiguranje njihove zaštite, dostupnosti odgovarajućih materijala naučnicima, i gde je to moguće i adekvatno u pogledu konzervacije, i mere za vraćanje svetih svitka i obrednih predmeta koji su trenutno u posedu države na korišćenje sinagogama, gde je to potrebno, kao i mere koje će omogućiti međunarodnu cirkulaciju i izlaganje Judaike kroz adekvatna i uzajamno dogovorena rešenja.

Arhivski materijali

Obzirom da su arhivski materijali i za podnosioce zahteva i za naučnike suštinski elemenat za rešavanje pitanja vlasništva nad dobrima iz vremena Holokausta, kao i za dalji razvoj obrazovanja i istraživanja Holokausta i drugih nacističkih zločina,

Prepoznajući, posebno, i činjenicu da je sve veći broj arhiva otvoren i dostupan istraživačima i opštoj javnosti, čemu kao dokaz služi i Dogovor postignut o arhivama Međunarodne službe praćenja (ITS) u Bad Arolsenu, u Nemačkoj,

Pozdravljajući povraćaj arhiva zemljama sa čije teritorije su iste uklonjene rokom Holokausta ili kao direktna posledica Holokausta,

Ohrabrujemo države i druga tela koja su u posedu ili vrše nadzor nad relevantnim arhivama, da ih u najvećoj mogućoj meri učine dostupnim javnosti i istraživačima u skladu sa smernicama Međunarodnog arhivskog saveta, uz poštovanje nacionalnog zakonodavstva, uključujući i odredbe o zaštiti privatnosti i zaštiti podataka, ali i uz uvažavanje specijalnih okolnosti nastalih u vreme Holokausta kao i uz uvažavanje potreba preživelih i njihovih porodica, posebno u slučajevima koji se tiču dokumenata koja su zasnovana na pravilima i zakonima nacizma.

Obrazovanje, sećanje, istraživanje i memorijalna mesta

Potvrđujući značaj obrazovanja o Holokaustu i ostalim nacističkim zločinima kao lekcije od suštinskog značaja za čovečanstvo,

Prepoznajući prvenstvo koje u tom smislu ima Štokholmska deklaracija iz 2000. godine o obrazovanju, sećanju i istraživanju Holokausta,

Shvatajući da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima velikim delom pisana sa shvatanjem strahota koje su se desile tokom Holokausta, i dodatno potvrđujući Konvenciju UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,

Pozivajući se na aktivnosti UN i drugih međunarodnih i nacionalnih organa u uspostavljanju međunarodnog dana sećanja na Holokaust,

Pozdravljajući aktivnosti Raden grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja (ITF) koja upravo obeležava svoju desetogodišnjicu, i ohrabrujući države koje učestvuju na Praškoj konferenciji da blisko sarađuju sa Radnom grupom, i

Osuđujući svako poricanje Holokausta i boreći se protiv njegove trivijalizacije ili umanjivanja, uz istovremeno pozivanje lidera javnog mnenja da se jasno izjasne protiv takvog poricanja, trivijalizacije ili umanjivanja,

1. Snažno ohrabrujemo sve države da podržavaju ili uspostave redovne, godišnje ceremonije sećanja ili komemoracije, i da rade na očuvanju memorijalnih mesta i drugih lokacija sećanja na stradanja. Smatramo da je bitno da se dostojne komemoracije uključe svi pojedinci i svi narodi koji su bili žrtve nacističkog režima.

2. Snažno ohrabrujemo sve države da prioritetno uključe obrazovanje o Holokaustu i drugim nacističkim zločinima u nastavni kurikulum javnog obrazovanja i da obezbede sredstva za obuku nastavnog kadra kao i za nabavku ili izradu nastavnih sredstava i materijala potrebnih za takvo obrazovanje.

3. Uvereni da međunarodno pravo u oblasti ljudskih prava odražava bitne pouke istorije, i da je razumevanje ljudskih prava od suštinskog značaja za borbu protiv i sprečavanje svih oblika rasne, verske i etničke diskriminacije, uključujući anti-semitizam i anti-romska osećanja, danas smo odlučni da obrazovanje u ljudskim pravima uključimo u nastavni program naših obrazovnih sistema. Države mogu da razmatraju različita dodatna sredstva za podršku takvom obrazovanju, između ostalog i imovinu bez naslednika, gde je to odgovarajuće.

4. Obzirom da se približava vreme u kome svedoci Holokausta više neće biti sa nama i vreme u kome će lokacije bivših nacističkih koncentracionih kampova i kampova za uništenje biti najvažniji i neoboriv dokaz tragedije Holokausta, značaj i integritet ovih mesta, uključujući i sve pokretne i nepokretne ostatke, predstavljaće fundamentalnu vrednost u vezi sa svim aktivnostima koje se tiču ovih mesta, i ona će imati poseban značaj za našu civilizaciju, uključujući i za obrazovanje budućih generacija. Stoga apelujemo za široku podršku svim naporima na očuvanju kako bi se ti ostaci sačuvali kao dokaz zločina počinjenih na tim mestima i kako sećanje i opomena budućim generacijama i, gde je to odgovarajuće, da razmotre mogućnost da ova mesta proglase nacionalnim spomenicima u skladu sa domaćim zakonodavstvom.

Buduće aktivnosti

Radi postizanja tih ciljeva, pozdravljamo i zahvalni smo Vladi Češke za inicijativu da se osnuje Evropski institut za nasleđe Holokausta u Terezinu (Terezinski institut) koji će nastaviti rad na praćenju Praške konferencije i Deklaracije iz Terezina. Ovaj Institut predstavljaće jedan dobrovoljni forum za države, organizacije koje predstavljaju preživele žrtve Holokausta i nacističkih zločina, i nevladine organizacije da prate i promovišu aktivnosti u oblastima kojima se ova konferencija i Deklaracije bave, i radiće na razvoju i razmeni primera dobre prakse i smernica u ovim oblastima i kako je navedeno u stavu četiri o nepokretnoj imovini. Institut će delovati u okviru mreže ostalih nacionalnih, evropskih i međunarodnih institucija, pazeći da se izbegne preklapanje sa aktivnostima Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja, i istraživanja Holokausta (ITF).

Prateći materijale konferencije i Deklaraciju iz Terezina, Evropska konferencija i Češko predsedništvo konstatuju značaj ovog Instituta kao jednog od instrumenata u borbi protiv rasizma, ksenofobije i anti-semitizma U Evropi i u svetu, i apelovali su na ostale zemlje i institucije da podrže i sarađuju sa Institutom.

Da bi se omogućila diseminacija informacija, Institut će publikovati redovne izveštaje o aktivnostima vezanim za Deklaraciju iz Terezina. Institut će razviti Internet sajtove koji će olakšati razmenu informacija, posebno u oblasti provenijencije umetničkih dobara, nepokretne imovine, socijalnih potreba preživelih žrtava Holokausta, Judaike, i obrazovanja o Holokaustu. Kao korisnu uslugu za sve korisnike, Institut će ažurirati i postavljati spiskove Internet sajtova koje sponzorišu zemlje učesnice, organizacije koje predstavljaju preživele Holokausta i ostalih nacističkih zločina, i NVO, kao i Internet sajt o Internet sajtovima u pitanjima u vezi sa Holokaustom.

Takođe pozivamo zemlje učesnice Praške konferencije da promovišu i šire načela sadržana u Deklaraciji iz Terezina, i ohrabrujemo one zemlje koje su članice agencija, organizacija i drugih tela koja se širom sveta bave pitanjima obrazovanja, kulture i socijalne zaštite, da doprinesu širenju informacija o rezolucijama i načelima u oblastima kojima se bavi Deklaracija iz Terezina.

Detaljniji opis koncepta Vlade Češke o Institutu Terezin i o Zajedničkoj deklaraciji Evropske komisije i Češkog predsedavanja Unijom mogu se naći na Internet sajtu praške konferencije i isti će biti publikovani u okviru materijala Konferencije.

Spisak država učesnica

1. Albanija
2. Argentina
3. Australija
4. Austrija
5. Belorusija
6. Belgija
7. Bosna i Hercegovina
8. Brazil
9. Bugarska
10. Kanada
11. Hrvatska
12. Kipar
13. Češka Republika
14. Danska
15. Estonija
16. Finska
17. Francuska
18. BJRM
19. Nemačka
20. Grčka
21. Mađarska
22. Irska
23. Izrael
24. Italija
25. Letonija
26. Litvanija
27. Luksemburg
28. Malta
29. Moldavija
30. Crna Gora
31. Holandija
32. Norveška
33. Poljska
34. Portugalija
35. Rumunija
36. Rusija
37. Slovačka
38. Slovenija
39. Španija
40. Švedska
41. Švajcarska
42. Turska
43. Ukrajina
44. Ujedinjeno kraljevstvo
45. Sjedinjene američke države
46. Urugvaj

Sveta stolica (posmatrač)
Srbija (posmatrač)