Budućnost jevrejske zajednice u Srbiji

Kakva je budućnost jevrejske zajednice Srbije? šta učiniti da ona bude ružičastija? koje opasnosti je vrebaju? može li se jedna opština nazvati jevrejskom ako nema ni sinagogu ni minjan, ako njeni članovi gledano po strogim propisima jevrejske vere – nisu Jevreji... Ova i njima slična pitanja bila su tema i povod skupu Kol Zemun održanom 14. juna u organizaciji Jevrejske opštine Zemun, a uz blagoslov Saveza jevrejskih opština Srbije.

Okupljanje predsednika Jevrejskih opština Srbije, njihovih najbližih saradnika, kao i jednog broja članova, nije imalo zadatak da da konačan odgovor na ova pitanja. Oni su, uz nazočnost Aleksandra Nećaka, predsednika SJOS i njegovog zamenika Roberta Sabadoša, kao i direktora Džointa za zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju Roberta Djerasija i vrhovnog rabina Srbije Isaka Asiela, ovom prilikom samo upoznali prisutne o svojim promišljanjima i stavovima vezanim za tu oblast.

Da je ona vrlo osetljiva pokazatelj je i šarenilo stavova koji su se mogli čuti uz zvuke dunavskih talasa (sastanak je, sve pohvale organizatoru za originalnost, održan na brodu) i prodornu mikrofoniju.

- Naša opština je mala po broju članova – podsetio je učesnike predsednik JO Kikinda Stojan Knežević – svi brakovi su mešoviti i u njoj nema Jevreja koji imaju to poreklo i po ocu i po majci, ali to, po našem mišljenju ne predstavlja problem za njen rad. Dvojna verska pripadnost, takođe, nije smetnja. Prilikom obeležavanja praznika okupimo se svi bez obzira na versko opredeljenje.

Iako sasvim legitiman, ovakav pogled verovatno bi zaparao uši iole konzervativnijem Jevrejinu, ali opis stanja stvari koji je izneo Knežević nije kikindski ekskluzivitet. Ista ili slična situacija vlada i u drugim "malim" jevrejskim zajednicama Srbije čiji se članovi otimaju asimilaciji kako znaju i umeju. Uostalom, problem utapanja u većinski narod nije stran ni "velikim" opštinama, o čemu je posvedočio profesor Elektrotehničkog fakulteta Jovan Elazar, predsednik JO Beograd:

- Čestitao sam nedavno diplomu jednoj studentkinji, po imenu i prezimenu, punokrvnoj Jevrejki, koja za svoje poreklo ne samo da ne mari nego ne želi ni da se njime "zamara". Ne želi, jer o njemu gotovo ništa ni ne zna, jer nije imao ko da joj predoči sve lepote jevrejstva i to je veliki problem.

- Kako održati zajednicu u uslovima kada politika Saveza ide za tim da se pridržavamo ortodoksnih načela u prepoznavanju minjana – upitao je Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun. - Tako krutim odnosom, pre svega prema minjanu, Savez na neki način doprinosi postepenom gašenju naše zajednice – dodao je, da bi zatim i ponudio moguće rešenje - Neophodno je da u uslovima u kojima se nalazi JOZ pokrenemo prihvatanje liberalnijeg pristupa u određivanju minjana. Jedan od načina je da se u minjan ubrajaju i žene, što IO JOZ snažno podržava.

Koliko je stav SJOS krut i da li ćemo po prvi put u Srbiji doživeti da se, kao ponegde u Americi, u minjan ubrajaju i žene, vreme će pokazati. Nastavak diskusije predviđen je za sednicu Izvršnog odbora SJOS na kojoj će biti reči i o tome zašto je (ako jeste) jedan broj opština (Niš, Sombor i Pančevo) bojkotovao Kol Zemun. Opširnije o svemu što se moglo čuti na ovom skupu moći ćete da pročitate u novom (dvo)broju "Jevrejskog pregleda".